Osnovne komponente elektronskog uređaja za obradu podataka - računara

 

U osnovne komponente računara spadaju: Centralna procesorska jedinica (CPU), operativna memorija i periferije.

 

 

 

Centralna procesorska jedinica:

Centralni procesor (CPU) je elektronski uređaj u kome se izvršavaju programske naredbe i vrši obrada podataka. Bitni delovi procesora su: aritmetičko logička jedinica (ALU), kontrolna jedinica (CU) i registri. Podaci pristigli iz operativne memorije smeštaju se u registre. Registri su memorijske ćelije malog kapaciteta (u današnje vreme 4 ili 8 bajta). Te podatke obrađuje aritmetičko logička jedinica. U neke od osnovnih operacija koje ALU može da izvrši nad podacima spadaju: +,-,*,/, AND, OR, NOT,>,<,=,<>... Koji podaci će biti premešteni iz operativne memorije u registre i koje operacije (aritmetičke ili logičke) će biti izvršene nad njima određuje kontrolna jedinica. Nakon obrade podaci se smeštaju nazad u operativnu memoriju. 

Procesori ne mogu da izvršavaju komplikovane operacije nad podacima, ali oni taj "nedostatak" nadoknađuju velikom brzinom izvršavanja operacija. Jedna od najbitnijih karakterisitika procesora je njegova brzina. Brzina procesora meri se u hercima (Hz), a u današnje vreme u GHz. Za brzinu procesora drugačije kažemo radni takt.

 

 

 

 

Primeri centralnih procesorskih jedinica:   (proizvođač, ime procesora, brzina)

 

 

Memorija

Operativna memorija je elektronski uređaj koji omogućava privremeno pamćenje podataka i programa (njen sadržaj gubi se kada se računar isključi). Drugi izraz koji koristimo za operativnu memoriju je RAM (Random Access Memory).

Postoje dve vrste RAM memorija: statičke i dinamičke. Kada upišemo podatke u statičku memoriju, oni tu ostaju dogod je računar uključen. Za razliku od nje, kada podatke upišemo u dinamičku memoriju oni moraju biti osvežavani (Refresh) da ne ni bili izgubljeni  (bez obzira što je računar uključen). O osvežavanju podataka brine sama memorija i to tako što periodično pročita podatke i ponovo ih upiše na isto mesto. Za vreme osvežavanja ni procesor ni ostali uređaji ne mogu pristupiti memoriji. Zbog toga su dinamičke memorije “sporije” od statičkih. Pored toga što su sporije one su obično i većeg kapaciteta i jeftinije su od statičkih memorija.

 

Periferije

U periferne uređaje, tzv. periferije, spadaju ulazni i izlazni uređaji (kao što su: tastatura , miš, monitor, štampač) i ulazno-izlazni uređaji (hard disk, dvd pisač, mrežne kartice i sl.). Naziv su dobili zbog toga što centralni procesor i operativna memorija čine računar (u užem smislu), dakle periferije nisu neophodne da bi neki računar mogao da radi. Međutim, računar bez perifernih uređaja bio bi u stanju samo da obrađuje podatke (koje bi sam generisao) i u tako dobijene podatke (rezultate) ne bismo mogli da imamo uvid. Zbog toga su za nas jedino računari sa pratećim periferijama bitni i korisni.